К статье

Georges Brassens – L'orage (1961) Гроза


Parlez-moi de la pluie et non pas du beau temps
Le beau temps me dégoute et m'fait grincer les dents
Le bel azur me met en rage
Car le plus grand amour qui m'fut donné sur terr'
Je l'dois au mauvais temps, je l'dois à Jupiter
Il me tomba d'un ciel d'orage

Par un soir de novembre, à cheval sur les toits
Un vrai tonnerr' de Brest, avec des cris d'putois
Allumait ses feux d'artifice
Bondissant de sa couche en costume de nuit
Ma voisine affolée vint cogner à mon huis
En réclamant mes bons offices

" Je suis seule et j'ai peur, ouvrez-moi, par pitié
Mon époux vient d'partir faire son dur métier
Pauvre malheureux mercenaire
Contraint d'coucher dehors quand il fait mauvais temps
Pour la bonne raison qu'il est représentant
D'un' maison de paratonnerres "

En bénissant le nom de Benjamin Franklin
Je l'ai mise en lieu sûr entre mes bras câlins
Et puis l'amour a fait le reste
Toi qui sèmes des paratonnerr's à foison
Que n'en as-tu planté sur ta propre maison
Erreur on ne peut plus funeste

Quand Jupiter alla se faire entendre ailleurs
La belle, ayant enfin conjuré sa frayeur
Et recouvré tout son courage
Rentra dans ses foyers fair' sécher son mari
En m'donnant rendez-vous les jours d'intempérie
Rendez-vous au prochain orage

A partir de ce jour j'n'ai plus baissé les yeux
J'ai consacré mon temps à contempler les cieux
A regarder passer les nues
A guetter les stratus, à lorgner les nimbus
A faire les yeux doux aux moindres cumulus
Mais elle n'est pas revenue

Son bonhomm' de mari avait tant fait d'affair's
Tant vendu ce soir-là de petits bouts de fer
Qu'il était dev'nu millionnaire
Et l'avait emmenée vers des cieux toujours bleus
Des pays imbécil's où jamais il ne pleut
Où l'on ne sait rien du tonnerre

Dieu fass' que ma complainte aille, tambour battant
Lui parler de la pluie, lui parler du gros temps
Auxquels on a t'nu tête ensemble
Lui conter qu'un certain coup de foudre assassin
Dans le mill' de mon cœur a laissé le dessin
D'un' petit' fleur qui lui ressemble

Говорите со мной о дожде и не говорите о хорошей погоде.
Хорошая погода мне отвратительна до скрежета зубовного,
Лазурный небосвод приводит меня в бешенство,
Потому что самой большой любовью, подаренной мне в жизни,
Я обязан непогоде, обязан Юпитеру.
Она буквально свалилась с грозового неба.

Ноябрьским вечером в жуткую непогоду,
Когда гром грохотал по крыше, как табун лошадей,
И молния зажигала фейерверки,
Вскочив с постели в одной ночной сорочке,
Обезумевшая соседка постучалась в мою дверь,
Умоляя о помощи.

"Я одна, мне страшно, сжальтесь надо мной, откройте!
Мой муж ушел на свою проклятую работу –
Бедный несчастный труженик.
Он всегда на улице в ненастье,
Потому что он является представителем компании,
Продающей громоотводы".

Благословив имя Бенджамина Франклина,
Я заключил ее в свои нежные объятия,
А любовь доделала остальное.
О ты, что так рьяно распространяешь громоотводы,
Почему же ты не установил его над собственным домом?
Трудно было сделать бОльшую ошибку.

Когда Юпитер умолк и убрался восвояси,
Красотка справилась с испугом,
Cобрала все свое мужество
И побежала домой сушить супруга,
Назначив мне свидание в день ненастья,
Когда разразится следующая гроза.

С той поры я, не опуская глаз,
Непрерывно глядел на небеса
И следил за облаками.
Я поджидал слоистые, лорнировал дождевые,
Строил глазки кучевым,
Но она больше не вернулась.

Мой славный сосед в ту ночь сделал хороший бизнес:
Он продал столько полезных железяк,
Что сделался миллионером,
И увез жену к вечно голубым небесам,
В дурацкий край, где никогда не бывает дождя,
Где не знают, что такое гром.

Господи, сделай так, чтобы моя песня прилетела в те края
Рассказать ей о дожде и о ненастье,
Которым мы противостояли вместе,
Рассказать, что убийственная стрела любовной молнии,
Пронзив мне сердце, оставила в его глубине
Маленький цветок воспоминания о ней...

© NM

К началу